Gnojenje malinjaka

10 lipanj, 2016

Edukacija

0

Gnojenje malinjaka

Od svih voćaka malina uzima najviše hranljivih sastojaka iz zemljišta. Malina zahtijeva velike količine organskih materija u zemljištu. Da bi se to postiglo potrebno je svake godine unijeti 25 t/ha stajnjaka ili komposta. Unošenjem organskih materija u zemljište poboljšava se njegov vodni, vazdušni i toplotni režim. Najvažniji hranljivi elementi za malinu su kalijum, fosfor i azot.

Kalijum (K)

Pri nedostatku kalijuma izdanci se slabo razvijaju, internodije su kratke, a mezofil između nerava je crvenkastomrk. U slučaju velikog nedostatka kalijuma listovi se savijaju ka naličju. Malina zahtijeva najviše kalijuma u vrijeme cvjetanja, zametanja i razvoja ploda. Malina je kalijumova biljka, te zasade u rodu treba gnojiti svake godine sa 200-400 kg/ha-kalijum sulfata. Kalijumova gnojiva treba dodavati malinjacima u jesen prethodne godine i zaorati ili zatanjirati na dubini od 10 cm da bi se kalijum iskoristio za rod u narednoj godini. Za malinu u rodu je bolje gnojivo kalijum sulfat od kalijum hlorida jer se pri višegodišnjoj primjeni kalijum hlorida dolazi do nagomilavanja hlora u zemljištu čije dejstvo može biti toksično.

Azot (N)

Pri nedostatku azota izdanci su slabo bujni i tanki, a listovi mali i žućkastozeleni, pa otpadaju rano u jesen. Rodnost spalirse smanjuje zbog slabosti rodnih grančica. Usljed viška azota izdanci su prebujni i sočni, a internodije vrlo duge. Takvi izdanci obrazuju veliki broj rodnih grančica nego normalno razvijeni izdanci, pa su i prinosi niži nego kod normalne snadbjevenosti. Listovi maline su pri višku azota široki i tamnozeleni, a plodovi sočniji i teže podnose transport. Dozrijevanje izdanaka je otežano te mogu da stradaju od mraza. U zavisnosti od pH zemljišta, količine organskih materija, meteoroloških prilika i primenjene agrotehnike vrši se izbor i određivanje količine azotnih dubriva. Nitromonkal- KAN treba koristiti na zemljišta čiji je pH ispod 6, a amonijum-sulfat na zemljišta gdje je pH iznad 6. Pomenuta gnojiva daju se u količinama 200-400 kg/ha, s tim što se zemljištima slabije obezbjeđenim organskim materijama daje više azota i obrnuto.

Fosfor (P)

Kao biogeni element je neophodan za rast i razvoj maline. Međutim za razliku od azota i kalijuma fosfor se ne nikad ne pojavljuje kao činilac koji ograničava proizvodnju maline. Ako se u pripremi zemljišta za malinjak unesu dovoljne količine fosfornih gnojiva, onda u toku eksploatacije malinjaka treba gnojenjem održavati taj nivo.To se postiže đubrenjem sa 150-200 kg/ha super fosfata svake godine , ili sa 450-600 kg superfosfata svake treće godine. Osim kalijuma, azota i fosfora može se u malinjaku javiti i nedostatak željeza, mangana, sumpora i bora.

Željezo (Fe)

Nedostatak željeza ispoljava se u obliku hloroze, koja zahvata najprije vrhove izdanaka, a u nedostatku mangana prvo su zahvaćeni listovi na izvesnom rastojanju od vrha izdanaka.

Sumpor (S)

Nedostatak supora se ispoljava u hlorozi tkiva duž nerava. Nedostatak se ne pojavljuje ako se malinjak gnoji amonijum-sulfatom ili kalijum-sulfatom.

Bor (B)

Prvi simnomi nedostatka bora u malinjaku se ogledaju u zakašnjenju otvaranja pupoljaka, a u težim slučajevima pupoljci uopšte ne kreću. Nedostatak bora se može ukloniti primjenom boraksa u koncetraciji od 40-50 kg/ha. Ovu količinu boraksa valja izmiješati sa desetostrukom količinom pijeska ili suhe zemlje pa onda rasturati po malinjaku.

Izvor: Agronomija.rs

Komentari

No Comments Yet!

Možete biti prvi koji će upisati komentar na ovu objavu

Odgovori

Nazad na početnu stranicu

nazad na vrh